2019. november 19. kedd
Ma Erzsébet, Zsóka névnap van.
Alapító: Bódis Gábor & Németh Árpád (MCMXC)

Fiók

Felhasználónév:

Jelszó:

Legnépszerűbb

Végre egy örömhír: a kvótareferendumon a határon túli magyar állampolgárok is részt vehetnek

És ez még jobb: akinek nincs magyarországi lakcíme, levélben adhatja le szavazatát. >

Tovább

Szeles Mónika exkluzív

1986-ban Mónika valahol Dél-Amerikában megnyerte a korosztályos világbajnokságot, s amikor hazajött, akkor készítettem vele ezt >

Tovább

The Orbán family’s enrichment with a little government help

„Azt hiszem elképednénk a jelenlegi magyar miniszterelnök korrumpáltságának mélységétől.” Hungarian Spectrum: >

Tovább

Európa, a vén kurva

E sorok írójának csak az a törté­nelmi tapasztalat jutott osztályrészéül, hogy hintalovazás közben hallgassa végig az >

Tovább

Churchill és Bódis békés szivarozása helyett jaltai konferencia

Tulajdonképpen egy farsangi szivarozáson kellett volna találkoznia a krími félszigeten Churchillnek és Bódisnak 1945 februárjában – >

Tovább

A gyertyák csonkig égnek

„Az ember lassan öregszik meg: először az élethez és az emberekhez való kedve öregszik.” Márai Sándor >

Tovább

Egyik gyakornokunk szülinapját ünnepeltük

A bohókás ünnepeltet a kezében tartott tábláról lehet felismerni, amelyik egyben az életkorát is jelzi. Még fiatal, >

Tovább

A kiválasztott nép ilyennek látja Európát

Spitzertől: >

Tovább

A Napló Naplója

Kissé élcelődve azt meséltük, hogy minden a Magyarzó Pistike bálján kezdődött, amikor Árpád a söntésnél találkozott >

Tovább

A fehér kabát

Gabor,I like your white coat.Your pal,Tony Curtis >

Tovább

Szeretet

Amíg egy férfi új autóját fényezte, a kisfia felvett egy követ, és vonalakat karcolt az autó >

Tovább

Kik vagyunk, mit akarunk

Egy rossz hírű könyvnek van hasonló címe. A szerzőpáros ezzel akarta lejáratni az 1956-os magyarországi forradalom >

Tovább

Na krilima Turula

Zašto je rečnik premijera Mađarske Viktora Orbana sve oštriji i ponekad sablasno podseća na teorije krvi i tla

Bódis Gábor
Bódis Gábor
Na krilima Turula

Od pretposlednjeg dana septembra malo mesto blizu Segedina, Opustaser je postao tema broj jedan raznih komentara i blogova, ne samo u Mađarskoj. Naravno, neprocenjivi doprinos tome je dao Viktor Orban, premijer koji je tog lepog sunčanog dana održao govor koji se pamti.

A ni povod nije bio svakidašnji. Otkriven je spomenik (više od 10 metara visok) koji simbolizuje Režim nacionalnog jedinstva tj. vladavinu konzervativne Fides stranke (u prevodu Savez mladih demokrata, koji je malo potrošen naziv, ne samo zbog uzrasta osnivača, nego i zbog skretanja sa puta liberalizma i demokratije). A pošto su Mađari „svetska nacija” (izvor: Viktor Orban, malo ranije) to će reći da se nacionalne granice  ne poklapaju sa državnim granicama, za skulptora je odabran vajar iz Zakarpatske oblasti susedne Ukrajine gde žive i Mađari. A ni datum nije slučajno odabran: dan Svetog Mihajla (puno ime mađarskog premijera je Viktor Mihalj Orban).

Opustaser, gde se nalazi i Nacionalo-istorijski Spomenpark je prema pisanju Anonimusa, pisara kralja Bele iz 12. veka je mesto gde je vođa mađarskih plemena, Arpad u toku osvajanja domovine skupio plemenske poglavice i tu je navodno osnovana jedinstvena mađarska država. Od tada su istoričari, najblaže rečeno ispoljili skepticizam što se tiče uverljivosti ove priče. Ali to ni u najmanju ruku ne ometa aktuelne kreatore sistema nastalog posle „revolucije u glasačkim prostorijama” (izvor isti). Odlučili su da simbolično označe ponovno uspostavljenje osnova mađarske države.

Ovom ambijentu je bio prilagođen i govor predsednika vlade. On je rekao da „smo mi (Mađari – prim. autora) rođeni u sokolu (simbolična ptica turul, nalik na sokola i na orla, najvidljivija, kao ogroman spomenik na autoputu prema Beču, iznad Tatabanje), kao što smo rođeni i u našem jeziku i istoriji”. Znači da se mađarska deca rađaju već sa određenim kognitivnim sposobnostima. Orban je govorio i o praslici (őskép), koji se simbolično pojavljuje u „turulu”, koji se sa svoje strane povezuje sa legendom rađanja dinastije Arpada.

Ali to je bilo samo zagrevanje: Orban je potom govorio o tome da kao i gazde-domaćini i političari moraju znati čitati znakove. Jedan od znakova koje mađarski premijer vidi je sledeći: „svet novih zakona se približava Evropi”. On je upozorio da taj novi svet neće biti prijatno mesto, i njegov će prvi zavet biti: „da će se članovi jakih nacija ujediniti, a članovi slabih će nestati”. Zato Mađari treba da čitaju znakove.

Orban se okrenuo i Novom testamentu, odakle je izvukao deo o svetom Arhangelu Mihailu, koji se na nebu zaratio sa aždajom i pobedio ju je. Tako su izgnani na zemlju Lucifer i Sotona.

Mađarski premijer je izvukao pouku: „mi, Mađari Nacionalnog jedinstva treba da istisnemo sa svojom ljubavi, služenjem i radošču sva zla i neslaganja iz mađarskog života”.

Odmah posle govora pojavile su se analize. Recimo poznati stručnjak za segregaciju Magdolna Maršovski ističe da je Orban rekao da su Mađari krvom povezani („praslika pripada krvi i domovini”) što podseća na nemačku rasističku teoriju (Blut-und-Boden Mythos). Prema ovom stručnjaku u govoru je stalno prisutna dihotomizacija tj. podela na Dobre i Zle. Pri tome su dobri nacionalni i zli nenacionalni. Za potonje nema mesta na nebu (odnosno: među nama). To je najava otvorene primene sile – dodaje Maršovski.

Ali možda su motivi sve mističnijeg izražavanja leže u ovozemaljskim okolnostima? Ako isključimo zdrastvene razloge (mada ih ne treba potpuno odbaciti), onda se treba okrenuti današnjici. A ona pokazuje da Fides polako, ali sigurno gubi na popularnosti. Ispitivanja javnog mnenja pokazuju da još uvek vodi među strankama, ali socijalisti im se opasno približavaju. Šta više, u poslednjim odmeravanjima snaga, socijalistički kandidat je dobio izbore ispred Fidesovog čoveka (u Dunafeldvaru birao se gradonačelnik, a u jednom okrugu u Šopronu delegat). To se nije dogodilo još od 2010. godine i opozicija već naveliko priča o trendu preokreta. Možda je ovo prerano i preterano, ali je činjenica da sva istraživanja pokazuju da se broj pristalica Režima nacionalnog jedinstva sveo na oko milion, najviše milion i 200 hiljada vernih simpatizera. Ovo je jako jezgro, sastavljeno od ljudi koji imaju koristi od vladavine Fidesa i od onih koji veruju Orbanu bez obzira na stvarnost. Treba priznati mađarskom premijeru da je uspeo da izgradi imidž političara koji uvek zna šta hoće i koji se bori za prava Mađara. Bez obzira što je ta borba besmislena i nepotrebna.

Najinteresantniji primer koji osvetljava karakter „oslobodilačke borbe” je igra sa Međunarodnim monetarnim fondom. Viktor Orban i njegova desna ruka, Đerđ Matolči, ministar i ekonomije i finansija, pre više od godinu dana izgnali su (njihov izraz) MMF, jer su procenili da Mađarska može i bez pomoći te međunarodne institucije da prebrodi svoje ekonomske nedaće. Veću ulogu u toj odluci je odigrala želja mađarskog premijera, da nikom ne dopušta da mu diktira uslove.

Stvari su se međutim pogoršale i ipak je procenjeno da bez MMF-a ne ide. Naravno, nikako se ne radi o nekakvom stand by aranžmanu, ili o stvarnom koriščenju kredita, nego samo o „zaštitnoj mreži” koja bi uspokojila investitore – zvučila je i dan danas zvuči zvanična propaganda. Da situacija nije naivna, svedoči i smena jednog ministra, koji je vodio pregovore sa MMF-om i dovođenje drugog, pouzdanijeg i bližeg Orbanovom najužem okruženju. Novi pregovarač, Mihalj Varga stalno izjavljuje da će prekinuti pregovori nastaviti, dok premijer ne odustaje od stava da Mađarska može i sama. I nastavlja svoju oslobodilačku borbu. Vladin dnevni list, Mađar Nemzet (Mađarska nacija) napisao je da je došao u posed liste zahteva MMF-a, koja počinje sa stavkom, da se smanje penzije. Uzalud je MMF demantovao da uopšte postoji takav spisak, da nije uobičajeno da oni postavljaju takve uslove, borba se rasplanula. Viktor Orban je ratoborno izjavio da on neće podleći pritiscima, naročito ne pod takvim uslovima. A uslovi ne postoje!

Međutim jezgro od milion ljudi veruje u tu verziju priče ili neće da čuje ništa drugo. Tako je lakše. A za ekonomiju kao da niko ne brine, izuzev milion i o Mađara koji žive ispod minimuma i sve veći broj onih stručnjaka (najviše lekara), koji odlaze u inostranstvo.

Problem je u tome, što sa toliko birača ne mogu da se dobiju izbori. Vlada se trudi, menja izborne zakone, ne samo ustav. Prepolovili su budući sastav parlamenta, uvode prethodnu registraciju (!), biće samo jedan krug izbora, a ne dva kao do sada. Menjaju se ozborni okruzi na osnovu principa da gde je Fidesu naklonjena većina smanjuje se okrug, tamo gde su socijalisti popularniji ili je mnogo neodlučnih, povećava se.

Sve to ipak nije dovoljno. A gde se mogu naći eventualni novi simpatizeri? Naravno, samo na krajnjoj desnici. Zato zvuče izjave ne samo Orbana, nego i predsednika parlamenta, Kevera, kao da ih je izrekao vođa ekkstremne desnice, partije Jobbik (Bolji, skraćenica od Jobbik Magyarországért, Za bolju Mađarsku). Zato se stavljaju u obaveznu lektiru pisci sumnjivog kvaliteta ali i ubedljive antisemitske i fašističke prošlosti. I zato se hrani ideja o novom Hortijevskom mitu, sklanjaju se spomenici državnika koji su pripadali levici.

Vlada Viktora Orbana kao da ostvaruje ideje stranke Jobbik.

Najnovija ideja je da se zabrani izraz oslobođenje za dolazak sovjetskih trupa na kraju drugog svetskog rata, jer se oni smatraju okupatorima. Čak ponekad se i vojnici-žrtve hortijevske vojske, koji su poginuli negde kod reke Don (valjda i tamo braneći mađarske državne interese) nazivaju herojima.

Ištvan Tarloš, gradonačelnik Budimpešte (zvanično nije član Fidesa, ali nezvanično sluša) je odlučio da ulice glavnog grada „oslobodi” od bivših komunista. Poslednja žrtva je pisac Joži Jene Teršanski, koji je među najpoznatijima. Ulica koja je do sada nosila njegovo ime sada se naziva imenom jednog popa, za koga niko nije čuo.

A šta je krivica nesrećnog pisca, koji nije ni bio Jevrejin (tako se upitao jedan slušalac u emisiji jedinog opozicijskog radija)? I nije ni bio omiljen od strane komunista. Recimo kada je ranih pedesetih tadašnji pisci dobili priliku da napišu hvalospev Ocu nacije, mađarskoj kopiji Staljina, za njegov 60. rođendan, Teršanski je dao naslov svom delu Suspenzori. Maćaš Rakoši naime je bio jako nizak i morao je nosi suspenzore. Naravno, ovo nije nikad objavljeno.

Valjda mu se baš zato zamera. Jer neki njegovi savremenici, koji su pisali stvarne hvalospeve, postali su obavezna lektira.

2012. október 11.
Küldje tovább ezt a cikket.

Kommentek

Ehhez a cikkhez még nem fűztek megjegyzést.

Komment írásához be kell jelentkeznie.

Legfrissebb

Ökomama

Arra nem emlékszem, hogy a „természet” fogalmát úgy általánosságban emlegették volna. Hanem csak konkrétan: kukorica, karfiol, >

Tovább

"Kivérezteti a vajdasági magyarságot a kettős állampolgárság"

„Lehet mellébeszélni, de az az igazság, hogy a vajdasági magyar közösség menthetetlenné vált, s egy évtizeden >

Tovább

„Szerbiának két külügyminisztere...”

A magyar külpolitika tehát a nyugat-balkáni országok integrálását az Európai Unióba stratégiai fontosságúnak tartja, miközben teljesen >

Tovább

A DÉLVIDÉKI/VAJDASÁGI MAGYARSÁG JOGAIÉRT FOLYTATOTT KÜZDELEM IDŐSZERŰ KÉRDÉSEI

A nemzeti kisebbségek helyzetét egy társadalomban/országban számos tényező együttes létezése alapján lehet csak megállapítani, amelyek közül >

Tovább

A jugoszláv rendszerváltás

Egy könyv címe szerint pedig „A háború a Maksimirben kezdődött el”, azaz 1990. május 13-án, amikor >

Tovább

A DÉLVIDÉKI/VAJDASÁGI MAGYARSÁG JOGAIÉRT FOLYTATOTT KÜZDELEM IDŐSZERŰ KÉRDÉSEI

A gond nem csak a képviselők számával van, hanem, sajnos, azzal is hogyan képviselik a délvidéki/vajdasági >

Tovább

A DÉLVIDÉKI/VAJDASÁGI MAGYARSÁG JOGAIÉRT FOLYTATOTT KÜZDELEM IDŐSZERŰ KÉRDÉSEI

Hogyan lehetséges, hogy olyan községben, mint a zombori, nagybecskereki, nagykikindai, vagy Muzslya, a Közép-Bánság legnagyobb magyar >

Tovább

„Így pusztul ki a bánsági magyarság”!

A nyár nagy részét a bánsági Tordán töltöttem, így alkalmam volt megismerkedni a falu életével és >

Tovább

Összefoglaló (2. rész)

Ezekből az esetekből azt a következtetést lehet levonni, hogy az egykori egyenrangú használatból Vajdaságban mostanra joghátrány >

Tovább

Rekviem a szabadkai zöld Zsolnay szökőkútért

Búcsúzom Tőled zöld Zsolnay szökőkút és szerintem nem csak én, hanem nagyon sok szabadkai búcsúzik városunk >

Tovább

A DÉLVIDÉKI/VAJDASÁGI MAGYARSÁG JOGAIÉRT FOLYTATOTT KÜZDELEM IDŐSZERŰ KÉRDÉSEI

A magyarországi „gazdaságfejlesztési program” által, az utóbbi három évben, mindössze „700 új munkahely” létesült. Ez arra >

Tovább

Mindannyian célkeresztben vagyunk

Vannak a művészek között, akik még kitartóan reménykednek, hogy a buborék az utolsó mentsvár, az egyetlen >

Tovább