Ma Vanda, Paula, Timóteusz névnap van.
Fiók
Jelszó:
Legnépszerűbb
Végre egy örömhír: a kvótareferendumon a határon túli magyar állampolgárok is részt vehetnek
És ez még jobb: akinek nincs magyarországi lakcíme, levélben adhatja le szavazatát. >
Egy „Széchenyi-idézet” nyomában
„Minden nemzetnek olyan kormánya van, aminőt érdemel. Ha valami oknál fogva ostoba vagy komisz emberek >
Szeles Mónika exkluzív
1986-ban Mónika valahol Dél-Amerikában megnyerte a korosztályos világbajnokságot, s amikor hazajött, akkor készítettem vele ezt >
Európa, a vén kurva
E sorok írójának csak az a történelmi tapasztalat jutott osztályrészéül, hogy hintalovazás közben hallgassa végig az >
The Orbán family’s enrichment with a little government help
„Azt hiszem elképednénk a jelenlegi magyar miniszterelnök korrumpáltságának mélységétől.” Hungarian Spectrum: >
Churchill és Bódis békés szivarozása helyett jaltai konferencia
Tulajdonképpen egy farsangi szivarozáson kellett volna találkoznia a krími félszigeten Churchillnek és Bódisnak 1945 februárjában – >
A gyertyák csonkig égnek
„Az ember lassan öregszik meg: először az élethez és az emberekhez való kedve öregszik.” Márai Sándor >
Egyik gyakornokunk szülinapját ünnepeltük
A bohókás ünnepeltet a kezében tartott tábláról lehet felismerni, amelyik egyben az életkorát is jelzi. Még fiatal, >
A kiválasztott nép ilyennek látja Európát
Spitzertől: >
A fehér kabát
Gabor,I like your white coat.Your pal,Tony Curtis >
A Napló Naplója
Kissé élcelődve azt meséltük, hogy minden a Magyarzó Pistike bálján kezdődött, amikor Árpád a söntésnél találkozott >
Szeretet
Amíg egy férfi új autóját fényezte, a kisfia felvett egy követ, és vonalakat karcolt az autó >
Napi ajánló
SNS, SPS i DSS - tri srca junačka
Bódis Gábor
Ljiljana Jokić Kaspar az e-novine nevű szerbiai portálon elemzi az újvidéki helyi hatalom minapi megdöntését:
„Možda su građani Novog Sada i Vojvodine zaslužili da im centralna vlast menja izbornu volju, da ih poslednjih dvadeset godina pljuje u lice i smatra drugorazrednim, nekvalitetnim Srbima. Možda zato što nismo nikada na predsedničkim izborima glasali za Miloševića i njegovu partiju? Što nismo glasali za nedemokratski Ustav po kome se i danas vlada i živi u Srbiji. Zato nam je i uskraćen toponim „Srem, Banat i Bačka - tri srca junačka“. Zna se gde je srce Srbije još od Gazimestana i DSS. Noćas se dogodila smena demokratski izabrane vlasti koju su građani Novog Sada izabrali u junu na slobodnim izborima u državi Srbiji. Do smene je došlo od strane koalicije SNS, SPS, DSS, Romske demokratske partije i Dveri, iako ih građani Novog Sada na izborima nisu birali. Sudeći po onom što se upravo dogodilo jasno je da su protekli, lokalni izbori bili sve samo ne slobodni i da se volja građana ne poštuje, naprotiv, oni su namagarčeni i najblaže rečeno ismejani. Građani su na redovnim izborima glasali za upravo smenjenog gradonačelnika Igora Pavličića i koaliciju okupljenu oko DS da bi danas dobili sasvim drugačiju gradsku vlast i novog gradonačelnika kojeg je izabrao režim u Beogradu. Kao pobednik ovogodišnjih, republičkih i predsedničkih izbora SNS je odlučila da prigrabi i osigura vlast na svim nivoima, upravo kao i prethodna DS. Jasno je da u ovom slučaju tzv. „prekomponovanja“ vlasti nema reči o demokratiji u Srbiji i da je reč o potrebi novog režima SNS da potpuno kontroliše i komanduje državom iz jednog centra. Potpuno suprotno demokratskom principu vladanja, po želji političara u Srbiji sve mora biti uređeno po republičkom modelu. Čemu onda izbori i kako je uopšte moguće protekle nazvati slobodnim kada izborni sistem koji važi u Srbiji dozvoljava takvu mogućnost nedemokratskih, totalitarističkih, poteza vlasti. Nije prvi put, Novi Sad je već imao iskustvo da zbog nekih 200 glasova prednosti za gradonačelnicu bude izabrana Maja Gojković i da gradom vlada desničarska koalicija. Zbog tako male prednosti u odnosu na demokratski blok sumnjalo se u nameštanje izbora, ali tome niko, pa ni tadašnja vlast u Beogradu nije pridavala važnost. Uostalom, bilo je mnogo važnije da glavni grad osigura gradonačelnika iz redova DS. Novi Sad je u periodu vladavine SRS bio čerupan sa svih strana i ličio je na odrpanca u novim behaton cipelama. Grad je ličio na propalu, zapuštenu, balkansku palanku. Ne bih se prisećala bede i sivila ni svinjarija poput isečene šume stogodišnjih topola na gradskoj obali Dunava, ni prazne gradske kase posle vladavine SRS i „naše Maje“. Uostalom, afera oko gradske, autobuske stanice se dogodila u vreme njene vladavine. Koliko je Igor Pavličić kao gradonačelnik Novog Sada učinio za grad vidi se golim okom, iako se građanima servira da je imovina od 6 milijardi dinara koju ostavljaju u gradskoj kasi laž i prevara. Istina će se saznati vrlo brzo, te ne bih nabrajala šta je sve učinjeno u sređivanju grada u poslednjih četiri godine, a ne bih pominjala ni besprekoran rad gradskih, komunalnih službi. Plašim se da će svi oni koji danas kude Pavličića kukati za danima vladavine njegovog tima. To što je Novi Sad funkcionisao bez većiih privrednih ulaganja i po nezaposlenosti ličio na mnoge druge gradove u Srbiji nema nikakve veze sa sposobnošču gradonačelnika i lokalne vlasti. Uostalom, videćemo kako će se nova nedemokratski izbrana vlast u Novom Sadu nositi sa istim, starim problemima. Važno je da su još pre no što su izabrani išli na poklonjenje i konsultacije kod vladike bačkog, što govori da im je stalo da se predstave kao pobožni i bogobojažljivi, nacionalno osvešćeni Srbi i da ih ne zanimaju oni koji to nisu. Da je drugačije valjda bi posetili i crkvene velikodostojnike drugih konfesija.
Bez obzira što vrh DS mora snositi odgovornost za raspad i uništenje institucija u državi, što krivci moraju odgovarati za neviđenu pljačku državne imovine, nigde u Srbiji nije trebalo na silu menjati izbornu volju građana. Ko kaže da SNS ne pokazuje svoje lice, u velikoj je zabludi. Ispod maske samo njima znane demokratije kriju se ostrašćenost, revanšizam i osionost. Dani pred smenu legalno i demokratski izabrane gradske vlasti u Novom Sadu ličili su na dobro poznatu mitingašku, primitivnu, uličarsku i desničarsku propagandu koja se smišlja u jednom centru u državi. Grad je još uvek oblepljen plakatima neduhovitog sadražaja, gde se javno sprda sa bivšim gradonačelnikom i taj potez pokazuje koliko je republičkoj vlasti stalo da se na mesto gradske vlasti dovedu njihovi kadrovi. To podrazumeva vlast i kontrolu nad svim javnim preduzećima i raspolaganju njihovim resursima. Sve se uvek vrti oko para i ko će ih se dočepati. Možda su građani Novog Sada i Vojvodine zaslužili da im centralna vlast menja izbornu volju, da ih poslednjih dvadeset godina pljuje u lice i smatra drugorazrednim, nekvalitetnim Srbima. Možda zato što nismo nikada na predsedničkim izborima glasali za Miloševića i njegovu partiju? Što nismo glasali za nedemokratski Ustav po kome se i danas vlada i živi u Srbiji. Zato nam je i uskraćen toponim „Srem, Banat i Bačka - tri srca junačka“. Zna se gde je srce Srbije još od Gazimestana i DSS. Sve drugo su po presvetom Dinkiću regije. Jasno je da će Vojvodina kad-tad definitivno biti ukinuta. Balkan je dobio izlaz na ravnicu kao Jagodina, tj. Srbija izlaz na grčko more. (Objavila srpska štampa). Sada smo i mi Novosađani dobili svog Palmu. Doduše, moralo se pribeći problematičnom izbornom sistemu da bi na vlast došla koalicija SPS, DSS, Dveri i nekakva Romska demokratska partija u kojoj nema ni jednog Roma. Blago nama. Verujem da ubuduće u Novom Sadu svako ko ima iole pameti neće izlaziti na izbore jer nema svrhe, a ni vere u predstavnike bilo koje vlasti. Predsednik Tadić je imao više nego sraman odnos prema građanima Vojvodine i Novog Sada. Smatrao je da je i postojanje aerodroma za nas mnogo, a kamoli da Novi Sad bude glavni grad Vojvodine, ili da se bilo šta pitamo o sebi i svom životu! Stigla ga je kazna, kažu oni što veruju u kosmičku pravdu. Novi predsednik Nikolić slutim biće još strožiji. Možda će doći vreme kada će nekome u Beogradu pasti na pamet da promeni ime Novog Sada u Severni Niš? Ili će se početi sa rušenjem svih pravoslavnih, baroknih crkava po Vojvodini jer šta će nam kada su upravo izgrađene one u raškovizajntijskom stilu. Sve češće se u komentarima čitalaca svih medija po Srbiji može pročitati „ko su uopšte Vojvođani i da li oni uopšte postoje“? Na to pitanje će tek stići odgovor. Neću više da se šalim, sada ozbiljno mislim da se iza čitave farse oko „prekomponovanja“, tj. nasilne promene vlasti u Novom Sadu krije destabilizacija pokrajinske vlasti i eventualno rušenje njenih predstavnika. A šta fali Rodniju - kako su uoči smene na plakatima sprdnje imenovali bivšeg gradonačelnika Pavličića? Bolji je Rodni sto puta od čiča Draže i Vuka Draškovića sa sve Ravnom Gorom!”
Kommentek
Ehhez a cikkhez még nem fűztek megjegyzést.
Komment írásához be kell jelentkeznie.
Legfrissebb
Az igazi a hatalom Elon Musk kezében van
Sokan arra számítanak, hogy Trump és Musk valamikor szétválnak. Nem hiszem, mert a céljaik kiegészítik egymást. >
Mi vár Amerikára?
Az elnöki beavatáson feltűnően nagy számban jelent meg a milliárdos elit. Timothy Snyder azt is kimutatta, >
Végstádiumban a Vučić-Dačić-Pásztor-hatalom!
A Magyar Szó nem (vagy csak az online felületen) tájékoztat a tüntetésekről és azok társadalomváltoztatási és >
“Összeesküvés Amerika ellen”
Szerencsére, (akkor) Amerika nem vállalta az izolacionista politikát. Trump sok kijelentésében felismerhető a lindberghi szótár. Képes >
Bizalmi válságban
A külső ellenség felidézésével Vučić nyilván a tüntetések beszüntetését helyezi kilátásba, csak az a kérdés, hogy >
A globális dráma
"Tegyük Amerikát újra naggyá!", harsogja Trump és a demokratikus tömeg lelkesen üdvözli. Ugyanezt vallja Putyin és >
Következzen az erőszakos (nem okvetlenül véres) rendszerváltás?
Csakhogy az utóbbi a jogállami eszmék megtagadását képviseli. Óriási paradoxon, hiszen évtizedeken át a jogállamiságért szálltunk >
Következzen az erőszakos (nem okvetlenül véres) rendszerváltás?
Csakhogy az utóbbi a jogállami eszmék megtagadását képviseli. Óriási paradoxon, hiszen évtizedeken át a jogállamiságért szálltunk >
Az egyetemisták nagy erkölcsi győzelme
Engem különösen felháborított, hogy mindeközben vagy párszáz méterre levő Köztársaság téren Belgrád városa ünnepi újévvárást rendezett, >
Már nem az én városaim
De akárcsak 1968-ban és 1996-ban Belgrádban, az egyetemisták tiltakozó hulláma vált mára jelentőssé, azoké, akik elhatárolódnak >
„A rezsimnek vége van”!
A magyar közösségben – az egyetemi hallgatók lázadásával párhuzamosan – át kell(ene) gondolni a nemzeti közösségi >
Az inga kileng a szélsőjobb fele
Attól tartok, hogy a társadalom egy része kiábrándult a bársonyos forradalomból, a politikai szabadságjogokon, a jogállamiságon, >