Alapító: Bódis Gábor & Németh Árpád (MCMXC)

MiNapló Irodalmi Napló Itthon/Otthon KülNapló TegNapló Délvidékum BulvárNapló Tapló

Fiók

Legnépszerűbb

Végre egy örömhír: a kvótareferendumon a határon túli magyar állampolgárok is részt vehetnek

És ez még jobb: akinek nincs magyarországi lakcíme, levélben adhatja le szavazatát. >

Egy „Széchenyi-idézet” nyomában

„Minden nemzetnek olyan kormánya van, aminőt érdemel. Ha valami oknál fogva ostoba vagy komisz emberek >

Szeles Mónika exkluzív

1986-ban Mónika valahol Dél-Amerikában megnyerte a korosztályos világbajnokságot, s amikor hazajött, akkor készítettem vele ezt >

Európa, a vén kurva

E sorok írójának csak az a törté­nelmi tapasztalat jutott osztályrészéül, hogy hintalovazás közben hallgassa végig az >

The Orbán family’s enrichment with a little government help

„Azt hiszem elképednénk a jelenlegi magyar miniszterelnök korrumpáltságának mélységétől.” Hungarian Spectrum: >

Churchill és Bódis békés szivarozása helyett jaltai konferencia

Tulajdonképpen egy farsangi szivarozáson kellett volna találkoznia a krími félszigeten Churchillnek és Bódisnak 1945 februárjában – >

A gyertyák csonkig égnek

„Az ember lassan öregszik meg: először az élethez és az emberekhez való kedve öregszik.” Márai Sándor >

Egyik gyakornokunk szülinapját ünnepeltük

A bohókás ünnepeltet a kezében tartott tábláról lehet felismerni, amelyik egyben az életkorát is jelzi. Még fiatal, >

A kiválasztott nép ilyennek látja Európát

Spitzertől: >

A fehér kabát

Gabor,I like your white coat.Your pal,Tony Curtis >

A Napló Naplója

Kissé élcelődve azt meséltük, hogy minden a Magyarzó Pistike bálján kezdődött, amikor Árpád a söntésnél találkozott >

Szeretet

Amíg egy férfi új autóját fényezte, a kisfia felvett egy követ, és vonalakat karcolt az autó >

Da li iko može da zamisli da danas u Srbiji postoji stara B92? Kako bi taj medij funkcionisao? Ko bi u njemu radio? Kako bi izgledale pres-konferencije Vučića, na kojima novinari stare B92 postavljaju pitanja? Avaj, a ko bi danas predvodio medij poput stare B92. Danica Vučenić (NIN):

Teško je izračunati koliko smo ljudi sa „stare„ Devedesetdvojke, poslednjih par godina sahranili, pre vremena. Kao da su groblja postala mesto postredakcijskih susreta. Svi na te tužne događaje stižemo danas iz različitih sredina – iz institucija, korporacija, mejnstrim medija, NGO sektora, nezaposlene gomile, neko iz centra, a neko sa periferije. Ostaci emotivnog odnosa prema (staroj) B92 je ono što nas čini nekom „poluhomogenom supkulturnom grupom„, koja traje dva sata, koliko i sahrana. Onda se raziđemo. Manjina odlazi na manje-više istu novinarsku marginu koju je izabrala, svesno i namerno, pre više od dve i po decenije.

Priča o B92, a pre svega radiju B92, nikada fenomenološki nije do kraja objašnjena. Zato je i danas zavodljiva. Šta je spajalo toliko različitih energija, karaktera, nivoa obrazovanja, kreativnosti, psiholoških tipova, mrzovolja, nadrndanosti, pesimizma, polupraznih čaša? Borba protiv režima Slobodana Miloševića? Možda, ali nije moglo da bude samo to. Nekako mi je bliže da je pripadnost medijskom „andergraundu„ bila posledica odluke (luksuz kakav danas nemamo), koja nije bila samo profesionalna, već i duboko lična, možda i podsvesna, da se bez ostatka pripada vrednosnom sistemu koji oličava B92 . … A u tom trenutku i način da se ostane normalan i preživi (ako se preživi).

Kada danas pogledam unazad skoro sam sigurna da je Devedesetdvojka bila incident rođen sa usudom da nikada ne postane pojava. Kao što ni profesionalno novinarstvo u Srbiji nikada nije doživelo, a verovatno i neće, „sudbinu„ da se ostvari kao „stereotip„. B92 je u mnogo „smislova„ metafora uzdizanja i propadanja kritičkog, slobodnog, kreativnog, istraživačkog, autorskog, da suzim na elektronske medije, novinarstva u zemlji. To je bio medij koji je prvi „ukoračio„ u digitalnu eru i preuzeo, posle „jendeka„ u koji smo gurnuti devedesetih, najbolje od zapadnih informativnih mreža i u formi i u sadržini.

Da sad ne ulazim u to da je svaki političar u zemlji Srbiji, bio na vlasti ili opoziciji, boga molio da mu se ime ne pojavi ni u jednom Devedesetdvojkinom programu, naša medijska kuća (radio, tv, web, izdavaštvo i Reks) negovala je analitički, istraživački, kritički pristup, autorstvo, novinare kao ličnosti, a ne novinare kao amorfnu masu. Devedesetdvojka je, do jednog trenutka, bila mesto na kome ste, sa svim svojim uverenjima i mišljenjima, pa i pogrešnim, imali nebranjeni prostor da snimate, pišete, intervjuišete, pravite dokumentarce, istraživačke emisije, autorske emisije, debatne emisije, televizijske, radijske, pod jednim uslovom da budete kreativni i profesionalni.

Da li iko može da zamisli da danas u Srbiji postoji stara B92? Kako bi taj medij funkcionisao? Ko bi u njemu radio? Kako bi izgledale pres konferencije Vučića, na kojima novinari stare B92 postavljaju pitanja? Avaj, a ko bi danas predvodio medij poput stare B92?

Pre nekoliko godina, krajem leta, uoči nove TV sezone, dnevni list Danas pozvao me da pita šta mislim o tome što se još čeka na informaciju kada će početi nova sezona „Utiska nedelje„. Bilo je nedoumica pre nego što je sve razjašnjeno, na najgori način, da li prva emisija ide ovog ili onog datuma. I tada sam mislila, a to mislim i sada, da ključno pitanje nije bilo čekanje datuma. Jer da jeste taj datum bi kad-tad do sada došao.

Uostalom, da li bi u zemlji Srbiji bila bog-zna-kakva vest, da je premijerka Brnabić na Tviteru, reagujući na tekst Njuzneta, napisala da je cilj njuzovaca da sruše „njenu„ vladu i da je reč o ličnoj mržnji prema njoj i njenoj porodici, umesto što je napisala da je tekst o fikusima „ozbiljno dobra fora„ i „kritika sa puno duha“, čime je svoj stav kandidovala za „čudo neviđeno“ godine. Kad bolje razmislim, premijerka Brnabić, iako otvoreno emanira različitost, formalno se smestila u milje koji neguje „odrede odmazde“ prema svemu različitom tako da i njen tvit u stvari predstavlja jedno NIŠTA.

Pre neki dan „Reporteri bez granica“ objavili su istraživanje prema kome je Srbija pala za sedam mesta prema Indeksu slobode medija. Zamišljam napisani zaključak ove organizacije kao tekst na početku filma Imperija uzvraća udarac: „Nastupilo je doba „postistine, propagande i gušenja sloboda - pogotovu u demokratijama“. Kako li je tek nama koji uspešno otvaramo poglavlja u pregovorima sa EU i nezaustavljivo grabimo ka evropskoj budućnosti?

Nije poraz novinarstva u Srbiji i pobeda tabloidnih i drugih laži i propagande isključivo posledica okolnosti da nijedna vlast nije želela da je boli glava zbog rada profesionalnih medija i novinara, a aktuelna čak ne pokušava ni da glumi razumevanje. Taj poraz je u velikoj meri determinisan i „odlukama“ profesionalnih novinara i urednika da pristanu na ukidanje sebe samih.

Istini za volju, od devedesetih naovamo uvek su nekako ISTI interese profesije i javnosti podređivali interesima vlasti. Vlasti se jesu menjale ali nisu medijski sledbenici. Nije, još onda, televizija B92 odlukom da ne bude deo ekipe, izabrala lagodniju poziciju, naprotiv, ali je napustila sebe, svoje autore i novinare onog trenutka kada je odlučila da napravi prvi kompromis.

Vest da će sadašnja TV B92 da promeni ime i koncepciju značajna je za privatnog vlasnika te firme, za menadžment kuće, za zaposlene. Ne postoji u državi Srbiji više ni jedan jedini nacionalni elektronski medij prema kome njegova publika ima bilo kakvu emociju. A nema je jer se nijedan od njih ne bavi potrebama i očekivanjima publike, već potrebama i očekivanjima šefa države i njegove političke partije.

Istovremeno veći deo profesije baš briga što nam mlate kolege i koleginice ispred Skupštine Srbije, i što su Dragani Pećo lopovi, koji ne kradu, obili i ispreturali stan, i što Sejdinoviću prete smrću bar dva puta nedeljno, I što deo „novinara“ saslužuje u nenormalnim napadima na Sergeja Trifunovića, i što nema „Utiska“, još više što nema B92 i što profesija ispušta podzvukove pokvarene mikrotalasne rerne (Mišel Uelbek).

Ako NAS nije briga, a zašto bi bilo koga drugog bilo? Ako sami nismo uspeli da ono malo teškom mukom stečenog profesionalnog digniteta čuvamo i branimo, a zašto bi nas drugi čuvali i branili. Zato što je profesionalno novinarstvo važno za demokratiju?!

Neće nijedna vlast na planeti, ako joj se može, a srpskoj se može - posebno, da pati što nema slobode govora i slobode medija i kritičkog odnosa prema njoj samoj. Nema načina da ove naše prevaspitamo i naučimo vrednosnom sistemu i značaju ključnih vrednosti EU, pa tačno da im svakog dana, u naredne dve, dve i po godine, organizujemo edukaciju sa najboljim svetskim ekspertima. Ne vredi. Niti će naučiti, niti im je predmet interesovanja.

Ali, nije ni (Radio) B92, nekada davno, imao unutrašnju političku podršku za svoj rad. Bilo je spoljne podrške. Ali nema tog Robina Kuka koji bi mogao da spase bilo koju devedesetdvojkinu glavu da je Milošević odlučio ono što, u slučaju B92, srećom nikad nije. Nije bilo tada, kao što nema ni sada, nikakvih garancija za lični izbor I profesionalne odluke. Ali baš taj nekalkulantski odnos učinio je Devedesetdvojku jedinim medijem zbog koga su građani i građanke bili spremni da na ulici trpe batine.

Zbog koga od nas bi danas, na to, bilo ko u Srbiji pristao?

 

Kommentek

Ehhez a cikkhez még nem fűztek megjegyzést.

Komment írásához be kell jelentkeznie.

Legfrissebb

A fegyverek dörögnek, mi pedig bulizunk

Igaz, a remény csak azokat hagyhatja cserben, akiknek voltak reményeik, illúzióik vagy utópiáik.  Az értelmiségi filiszter távol >

A demagóg lojalitás jutalma

Az EP-képviselői jelölése alkalmából Vicsek a Magyar Szó nevű véemeszes napilapnak elmondta, hogy az Európai Parlamentben >

VMSZ-POFONOK A VAJDASÁGI MAGYAROKNAK

Az utóbbi időben többen is rámutattak, köztük jómagam is, hogy a magyar közösség jelenlegi válságán – >

Torontáltordára kéne menni

Az alkalmi nyelvészkedés után a hölgy visszatért az eredeti kérdéséhez: hogy fog eljutni Torontáltordára személygépkocsi nélkül. >

Folytatódik a kis bácskai sárdobálás

Azok, akik hűségesen kiszolgálták Lovas Ildikót, vagy akiket ő helyezett fontos tisztségbe, most majd rá hárítják >

RENDSZERÖSSZEOMLÁS: AZ ÚJVIDÉKI BÖLCSÉSZKAR AUTONÓMIÁJÁNAK BOTRÁNYOS TIPRÁSA

A bölcsészkar blokádja olyan példátlan, mesterségesen generált, megengedhetetlen botrány, amely még véletlenül sem csupán dr. Dinko >

Ismét

Egy harmincnégy évvel ezelőtti Hét Nap harmadik oldala. Sajtótörténeti jelentőségű impresszum, még mindig izmos, jóval negyvenezer >

Mikor tévesztettünk utat és miért?

Mikortól kezdődött a Magyar Nemzeti Tanácsban a VMSZ kétharmados többsége.? Milyen erők marginalizálták a többi kisebbségi >

SZEREPZAVARBAN

Az írásokból az is jól kivehető, hogy Pásztor Bálint tisztségek halmozásával él vissza, fellépései szerepzavarosak: pártelnöki, >

Újvidék elvesztette a régi identitását, és nem talált újat

Tudom, felesleges nosztalgiázni, hiszen a nagyvárosokat a szüntelen változás jellemzi. Újvidéknek is változni kell. A változás >

A VMSZ-ES PROPAGANDA TÁMOGATÁSA KÖZPÉNZBŐL

A VMSZ és az MNT vezetői a médiába visszahozták a szocialista időkből ismert demagóg beszédet, a >

Aki tanú akar lenni, pokolba kell annak menni

Ráadásul vannak tévedések, amelyek csak a mai szemmel nézve tűnnek tévedéseknek, holnap esetleg kiderül, pontosak voltak. >

1990-2009 © Napló. | Impresszum | Tartalomjegyzék | Médiaajánlat | Szerzői jogok | Kapcsolat |